Autori: Doc. dr Marko Pejović, dr Martin Miljković

Brz razvoj implantologije i pojava velikog broja implantnih sistema stavlja hirurge i stomatologe pred dilemu - na koji način odabrati adekvatan implantni sistem. Odabir implantata je usmeren ka sigurnom postizanju primarne stabilnosti bez obzira na karakteristike i gustinu kosti. Da bi to bilo moguće odabir implantata usmeren je ka karakteristikama makrodizajna. U skladu sa tim biće ukratko iznet savremi koncept makrodizajna iBone implantata.

 Primarna stabilnost implantata je preduslov uspešne oseointegracije ali i imedijatnog opterećenja implantata. Ona predstavlja mehaničku fiksaciju implantata unutar formiranog ležišta u trenutku njegovog postavljanja. Stoga, možemo reći da je primarna stabilnost čisto mehanički fenomen. Pored primarne, postoji i sekundarna stabilnost implantata koja je rezultat biološkog odgovora koštanog tkiva na implantat i posledica je modelovanja i remodelovanja u periimplantnom koštanom tkivu.

 Ono što direktno utiče na primarnu stabilnost implantata jesu količina i kvalitet kosti, hirurška tehnika i makrodizajn implantata. Kada je u pitanju sekundarna stabilnost tj. oseointegracija implantata prvi faktor koji je definiše jeste upravo postojanje primarne stabilnosti. To je spona između primarne i sekundarne stabilnosti što govori u prilog značaju primarne stabilnosti u oseointegraciji implantata. Kao što je na početku navedeno makrodizajn implantata predstavlja faktor koji utiče na primarnu stabilnost koji ne zavisi od veštine hirurga već od proizvođača implantata. 


Dizajn tela iBone implantata


Telo iBone implantata ima koničan oblik što znači da se promer svakog narednog segmenta srzi implantata progresivno povecava od vrha implanta ka vratnom delu. Ovakvim dizajnom je omoguceno progresivno kondenzovanje kosti kako implant biva sve više aplikovan u preparaciju.

Kakav je biološki efekat ovako dizajniranog tela implantata?  Nakon preparacije ležišta za implant neizbežno dolazi do nekroze tj. do smrti ćelija na samoj periferiji osteotomije. Smrt ovih ćelija i zamena novoformiranom kosti odgovorna je za pad stabilnosti implantata koji je najintenzivniji između 3. i 4. nedelje od postavljanja implantata. Kompresivnim uticajem tela implantata na okolnu kost smanjuje se intenzitet nekroze periimplantnog koštanog tkiva što posledično dovodi do većeg broja preostalih vitalnih osteocita neophodnih za održanje homeostaze koštanog tkiva.


Dizajn navoja iBone implantata

Jedna od komponenti dizajna koja međusobno razlikuje implantate na tržištu jeste upravo dizajn navoja. Dizajn navoja ima za cilj da  se maksimalno poveća inicijalni kontakt implantata i kosti tj. da se postigne primarna stabilnost, da se poveća površina implantata koja će biti u direktnom kontaktu sa kosti nakon oseointegracije i na kraju, ali ništa manje važno da se pod aksijalnim opterećenjem indukuju povoljne sile koje deluju na spoj implant-kost (pre svega sile kompresije). Navoji kod iBone implantata imaju pravougaoni oblik tako da smanjuju količinu napona kojom je izložen spoj implant kost za oko 60% u odnosu na trapezoidne navoje. Prednost pri odabiru uvek treba dati implantatima sa pravougaonim navojima. Međutim ono što je relativno novo u makrodizajnu implantata jeste promena dubine navoja kod pojedinih savremenih implantnih sistema kakav je i iBone.  Njega karakteriše prisustvo takozvanih “knife-thread navoja”, oštrih pravougaonih navoja velike dubine. Dakle, telo implantata vrši izvesnu kompresiju dok navoji koji su usečeni pod aksijalnim opterećenjem indukuju kompresivne sile što stvara povoljne uslove za  depoziciji kosti. Mc Cullough i Klokkevold³ su došli do zaključka da dizajn navoja ima značajnu ulogu u održavanju stabilnosti implantata tokom perioda ranog zarastanja.


Dizajn apikalnog dela iBone implantata

Apikalni deo koničnih implanta je najuzi deo implanta. Dizajniran je tako da ima zaobljeni vrh bez sečivnih ivica kako ne bi došlo do povrede anatomskih struktura u čijoj blizini se implantati postavljaju (sluzokoža poda nosa, sluzokoža poda sinusa, sadržaj mandibularnog kanala). Prvi apikalni navoj omogućava sečenje i inserciju implantata u osteotomiju koja je uža od samog promera navoja što značajno doprinosi postizanju primarne stabilnosti. Sledeći, koronarnije lokalizovani navoj, širi je od prethodnog, što omogućava kompresiju kosti sprečavajući tako “proklizavanje” i gubitak stabilnosti implantata.


Zaključak

Nakon kratkog osvrta na karakteristike iBone implantata možemo zaključiti da se odabirom adekvatnog makrodizajna primarna stabilnost može postići kako u gustoj tako i u mekanoj kosti. Makro i mikro geometrija implantata ima važnu ulogu u održavanju stabilnosti tokom prvih nedelja opterećenja, omogućavajući uspešnu primenu protokola imedijatnog i ranog opterećenja bez obzira na kvalitet koštanog tkiva.

Možemo reći da nam dizajn savremenih implantata omogućava primenu implantoloških protokola i u onim kliničkim uslovima u kojima je to bilo skoro nemoguće sa konvencionalnim makrodizajnom implantata.


Dizajn apikalnog dela iBone implantata



Dizajn tela iBone implantata


Literatura

1.Calì M et al. Influence of thread shape and inclination on the biomechanical behaviour of plateau implant systems. Dent Mater 2018

2. Christian Macary et al. Primary stability optimization by using fixtures with different thread depth according to bone density: a clinical prospective study on early loaded implants. Materials 2019

3. McCullough JJ, Klokkevold PR. The effect of implant macro- thread design on implant stability in the early post-operative period: a randomized, controlled pilot study.Clin. Oral Impl. Res. 2017