dr sci Bojan Dželetović

naučni saradnik
Klinika za bolesti zuba, Stomatološki fakultet u Beogradu


Slika 1.

Stomatologija je oblast u kojoj su pacijenti i osoblje posebno izloženi velikom riziku od širenja infektivnih oboljenja. Mogućnost širenja mikroorganizama naglašena je činjenicom da tokom intervencija dolazi do stvaranja sitnih kapljica koje sadrže telesne tečnosti i mikroorganizme a koje sigurno kontaminiraju sve što se nalazi na udaljenosti od 2m od usta pacijenta. Dodatno, pri korišćenju voda-vazduh pustera, turbinskih kolenjaka ili ultrazvučnih instrumenata nastaju najsitnije infektivne čestice (aerosol) koje dugo posle intervencije ostaju dispergovane u vazduhu. (slika 1)

Dezinficijensi namenjeni za upotrebu u medicini se bitno razlikuju po efektima i standardima koje bi trebalo da ispune u odnosu na dezinficijense koji se koriste u drugim oblastima (domaćinstvima, ugostiteljstvu, poljoprivredi, industriji i td.). Razvijena su posebna, rigoroznija pravila, odnosno standardi, za testiranje dezinficijenasa namenjenih medicinskoj praksi u odnosu na testiranja dezinficijenasa namenjenih upotrebi u drugim delatnostima. Uopšteno govoreći, preparati koje koristimo u stomatološkim ordinacijama trebalo bi da budu registrovani i deklarisani kao medicinska sredstva, dok su preparati namenjeni za druge oblasti obično registrovani kao biocidna sredstva.


Pored ove osnovne podele dalje se preparati za upotrebu u medicinskoj oblasti mogu značajno razlikovati potome koje konkretno standarde za efikasnost ispunjavaju. U ovom pogledu se „zlatnim“ standardom smatra ispunjavanje zahteva zacrtanih u zvaničnim evropskim normama – standardima (skr. EN-European Norm) koje garantuju potreban nivo efikasnosti u suzbijanju mikroorganizama. Zadovoljavanje svakog pojedinačnog evropskog standarda za dezinficijense u medicinskoj praksi podrazumeva niz rigoroznih uslova i pravila po kojima se analiziranje efikasnosti vrši. Na primer, potrebno je da preparat u određenoj koncentraciji pokaže tačno definisan nivo redukcije broja predviđene vrste mikroorganizma za propisano vreme. (slika 2) Zatim, efekat se mora ispoljiti u uslovima što približnijim realnim što podrazumeva prisustvo organskih materija koje mogu delovati zaštitno na patogene a neutrališuće na sam preparat (slika 3). Ova zahtevna ispitivanja mogu se obavljati samo u posebnim zvanično sertifikovanim i akreditovanim laboratorijama.

Za pojedine grupe mikroorganizama razvijeni su posebni standardi kojima se ispituje i garantuje efekat datog sredstva. Tako, na primer, standardi EN 13727 i EN14561 garantuju baktericidni efekat preparata u rastvoru i na površinama. Analogno prethodnom, fungicidni efekti u rastvoru i na površinama regulisani su standardima EN 13624 i EN 14562. Imajući u vidu izuzetnu otpornost bacila iz grupe mikobakterija, gde spada i bacil tuberkuloze, postoje posebni standardi, EN 14348 i EN 14563, koji regulišu ispitivanje efekata dezinficijenasa prema njima. Pravila ispitivanja virucidnog delovanja preparata za upotrebu u medicinskoj oblasti formulisana su u standardu EN 14476 dok su pravila za dokazivanje sporicidnog dejstva definisana u EN 17126. Pri ovome bi trebalo imati u vidu da je sporicidni efekat potreban samo za neke specifične upotrebe pojedinih preparata kao i za one namenjene za hemijsku„hlad- nu“ sterilizaciju opreme koja se ne može tretirati u autoklavu.

Evropski standardi i procedure ispitivanja podložni su stalnom unapređivanju kako bi obezbedili što veću sigurnost u realnim uslovima stomatološke i opšte medicinske prakse.


Slika 3. 

Kod nas su prevedeni i usvojeni kao domaći evropski standardi u oblasti medicinskih sredstava pri čemu su označeni dodatnom skraćenicom SRPS ispred skraćenice EN. Kako bismo mogli da uporedimo različite preparate i napravimo odgovarajući izbor za naše ordinacije bitno je znati da ne postoji obaveza specijalizovanih distributera medicinske ili stomatološke opreme da prodaju samo proizvode usklađene sa pomenutim standardima. Tako da postoji mogućnost da na istom mestu, imamo zajedno svrstane u proizvode za istu namenu, one koji su testirani u skladu sa najstrožijim, novim standardima i druge koji to nisu. Često nije moguće ni na osnovu značajnije razlike u cenama zaključiti o kvalitetu samih preparata. Dakle, jedini pouzdani vodič ka sigurnoj a finansijski opravdanoj zaštiti od prenosa infekcije u ordinacijama je naše poznavanje internacionalno priznatih parametara kvaliteta i svest o mogućim posledicama pogrešnih izbora.

Ovo znači da postoje i ranije verzije standarda koje mogu biti značajno blaže po pitanju parametara koje zahtevaju. Tako na primer, novije verze standarda koje su označene sa 5 cifara posle slova EN (EN xxxx) propisuju procenu efekta u prisustvu tačno određene količine organskih materija za razliku od starijih verzija označenih sa 4 cifre posle slova EN (EN xxxx). Ovo je bitno zato što osigurava da preparat bude efikasan i u realnim ordinacijskim uslovima gde su patogeni gotovo uvek prisutni u kombinaciji sa organskim materijalom pacijenta. Posledično, stepen zaštite osoblja koje pere instrumente nakon potapanja u dezinficijens je veći ukoliko taj dezinficijens u dovoljnoj meri uništava patogene i kada su prisutne telesne tečnosti, a pre samog pranja instrumenata. Bitno je napomenuti da je pored efikasnosti delovanja ka patogenima jako bitan činilac kvalitet dezinficijensa i odsustvo negativnih uticaja na opremu na kojoj se koristi.


Najvažnije stavke za izbor dezinficijenasa

-deklarisani za upotrebu u medicinskoj oblasti -zadovoljavaju sve odgovarajuće EN standarde:

EN 13727 i EN 14561 – baktericidan;
EN 13624 i EN 14562 – fungicidan;
EN 14348 i EN 14563 – micobaktericidan EN 14476 – virucidan