Dr Lars Ahlskog

Preosetljivost zuba obično nastaje kao posledica višestrukih, složenih faktora.  Ako su dentinski tubuli izloženi usled abrazije, habanja ili erozije, hemijski, mehanički i termički stimulansi izazivaju bolnu reakciju u regiji dentina/pulpe. Površine korena zuba eksponirane usled povlačenja gingive imaju veliki broj otvorenih dentinskih tubula. Oni mogu biti izloženi zbog abrazije tankog sloja cementa zuba. Erozija može biti uzrokovana izlaganjem gleđi i dentina kiselim produktima. Posebno voćni sokovi imaju izrazito demineralizujući i erozivni efekat na strukturu zuba. Kiselo okruženje koje deluje duž linije desni takođe je faktor koji doprinosi ovoj pojavi. Okluzalna trauma takođe može dovesti do oštećenja strukture zuba, što se naziva nekarijesna cervikalna lezija. Dentin je veoma osetljiv zbog svoje anatomije i fiziologije. Izlaganje dentina i dentinskih tubula dovodi do hidrauličke veze između pulpe i površine zuba. Ako termički, taktilni ili hemijski stimulansi izazovu protok tečnosti, to stimuliše i receptore pulpe za bol.
Hipersenzitivnost zuba leči se na različite načine, od lokalne primene sredstava za desenzibilizaciju i nanošenja dentinskih adheziva, do mukogingivalnih hirurških procedura koje za cilj imaju prekrivanje recesije ili konvencionalni pristup postavkom ispuna. Endodontske procedure takođe mogu biti krajnja opcija u lečenju hipersenzitivnosti zuba. Međutim, najveći praktični značaj ipak imaju lokalno primenjeni agensi za smanjenje osetljivosti.  Efikasna sredstva za desenzibilizaciju pouzdano zatvaraju dentinske tubule i smanjuju transmisiju stimulusa. Primena dentinskih adheziva takođe može pomoći da se efikasno zatvore izloženi dentinski tubuli, ali je i dalje nejasno da li se može očekivati i povećanje osetljivosti usled invazivnosti ove procedure. Još 1935. godine, Grossman je formulisao kriterijume koje sredstva za ublažavanje osetljivosti  moraju zadovoljiti i ti kriterijumi su i danas validni. Ova sredstva ne smeju iritirati tkivo pulpe i moraju se nanositi relativno bezbolno i jednostavno, delovati brzo i dovoljno efikasno, moraju biti bez neželjenih efekata, a njihovo dejstvo mora biti trajno.
Dok aktuelni pristupi lečenju uspevaju da minimalizuju hipersenzitivnost na određeno vreme, dugoročni uspeh i dalje nije moguć.
Prevencija stimulansa ekstremno je bitna za lečenje hipersenzitivnih zuba. Ovo posebno podrazumeva atraumatsku oralnu higijenu i izbegavanje erozivnih elemenata, što vodi do ubrzanog uklanjanja nanetih sredstava za lečenje i ponovnog otvaranja dentinskih tubula. Promena u ishrani može značajno olakšati blage forme hipersenzitivnosti.


Prikaz slučaja
Inicijalno stanje
Pacijentkinja stara 20 godina došla je zbog osetljivosti na toplo / hladno u regiji donjih prednjih zuba (Slika 1). Pacijentkinja se žalila da redovno oseća bol, posebno pri konzumaciji hladnih pića i jela. Mlada pacijentkinja voli sladoled i ne želi da ga se odrekne tokom leta.


Slika 1. Inicijalno stanje - ekstraoralno



Tokom pregleda, utvrđen je početak recesije na zubu 31. Položaj koji je izložen zbog naginjanja zuba u vestibularnon smeru, podstiče javljanje recesije i hipersenzitivnost zuba 31. Pacijentkinja takođe pati od parafunkcija (Slike 2 do 4).



Slika 2. Početak recesije kao uzrok hiperosetljivosti na zubu 31



Slika 3. Rotacija i naginjanje zuba 31 u vestibularnom smeru


Slika 4. Naginjanje u vestibularnom smeru podstiče nastanak recesije na zubu 31


CIljevi
•    Brza, dugotrajna desenzibilizacija donjih prednjih zuba primenom profilaktičkog laka Flairesse.
•    Instrukcije o higijeni i nutricionistički saveti.
•    Terapija splintovima kako bi se smanjile parafunkcionalne aktivnosti.

Sprovođenje desenzibilizacije
Prednji zubi donje vilice prvo su očišćeni (Slika 5). Nakon sušenja zuba, nanet je profilaktički lak Flairesse, sa ukusom lubenice, za samo nekoliko sekundi, pomoću jedne od četkica za nanošenje koje su deo individualnog pakovanja (Slike 6, 7 i 8). Lak sadrži ksilitol i fluor (22, 600 ppm) i može biti sa ukusom nane i lubenice (Slika 9.)
Pacijentkinji je savetovano da konzumira sladoled tek nakon što prođe dovoljno vremena (četiri sata) od nanošenja laka. Kada je pacijentkinja ponovo došla, nekoliko dana kasnije, kako bi započela terapiju splintovima, bila je veoma zadovoljna efektima smanjenja osetljivosti zuba profilaktičkim lakom Flairesse.


Slika 5. Čišćenje profilaktičkom pastom Flairesse sa ukusom lubenice



Slika 6. Brzo nanošenje Flairesse profilaktičkog laka pomoću četkice


Slika 7. Sve zubne površine lako su dostupne



Slika 8. Tanak sloj nanetog laka gotovo je nevidljiv na zubima


Slika 9. Flairesse dolazi u praktičnom pakovanju od jedne doze


Zaključak
Flairesse profilaktički lak pouzdano zatvara dentinske tubule i stoga je veoma pogodan za lečenje hiperosetljivosti zuba.
Proziran lak jedva je vidljiv na zubima, tako da na licu pacijentkinje ostaje samo osmeh (Slika 10). Pacijentkinja je bila veoma zadovoljna ukusom.



Slika 10. Zadovoljna pacijentkinja nakon desenzibilizacije